Finansije i Osiguranje - Srbija

"Dan D" za evro

Počeo samit lidera EU o krizi u evrozoni. Duet Sarkozi–Merkel želi izmenu evropskih sporazuma i kazne za zemlje evrozone koje premaše predviđeni deficit. Herman van Rompej rešenje vidi u dogovoru o emitovanju evroobveznica.

Lideri Evropske unije počeli su večeras u Briselu samit za rešavanje dužničke krize u zoni evra u nadi da će na njemu uspeti da nađu ubedljiv odgovor na probleme koje prete da razbiju tu monetarnu uniju.

Očekuje se da će pregovori 27 lidera EU trajati duboko u noć, zbog neslaganja oko izmene osnivačkog sporazuma EU sa ciljem pooštravanja budžetske discipline, prenosi AFP.

Zvaničnici ukazuju da se učesnici samita suočavaju s velikim preprekama, od kojih nije jedino nemačko odbijanje da pristane na bilo šta drugo, do na potpunu izmenu osnivačkog sporazuma EU.

Pritisak je povećan pošto je međunarodna agencija za određivanje kreditnih rejtinga "Standard i Purs" u sredu stavila vrhunski rejting EU "AAA" na preispitivanje, uz mogućnost sniženja, samo nekoliko dana pošto je isto upozorenje dala za gotovo sve članice evrozone.

Uoči Samita EU u Briselu, stizala su upozorenja da će se evro, iduće nedelje, naći na ivici ambisa, ako sastanak ne uspe.

Lideri Francuske i Nemačke Nikola Sarkozi i Angela Merkel žele izmenu evropskih sporazuma i uvođenje kazni za zemlje evrozone koje premaše predviđeni deficit.

Francuski ministar finansija Fransoa Baroen rekao je kako Merkelova i Sarkozi neće napustiti Brisel "bez potpisivanja čvrstog sporazuma".

Podršku im daje američki ministar finansija Timoti Gajtner, koji boravi u Parizu. "Veoma je važno da Evropa uspe. Treba da postoji dovoljno jak zaštitni zid koji će sprečiti širenje krize. Verujem da će im to poći za rukom", kaže Gajtner.

Predsednik Saveta Evrope Herman van Rompej, međutim, smatra da je spasavanje evra moguće i bez novog sporazuma i zalaže se i za postizanje dogovora o emitovanju evroobveznica.

"Mislim da je ova poruka jasna – treba pustiti Evropsku centralnu banku da radi svoj posao. Ona mora da ima važnu ulogu u rešavanju krize", ističe ekonomski analitičar Robert Halver.

Britanski premijer Dejvid Kameron, međutim, traži garancije ukoliko dođe do promene evropskog ugovora. Kameron kaže da će, ukoliko članice EU žele da koriste evropske institucije za spas evra, Britanija insistirati na merama zaštite.

Ipak, predsednik saveta ministara finansija EU i premijer Luksemburga Žan Klod Junker rekao je da se nada da Britanija neće stajati na putu pouzdanog rešenja za dužničku krizu u evrozoni.

"Ne želim da Velika Britanija dobije čitave stranice na kojima piše da ona neće raditi ono što ostale zemlje moraju da rade. Neću to da prihvatim", naglasio je on, osvrnuvši se posebno na potrebu pooštravanja finansijske regulative.

Dokaz britanske sumnjičavosti je i to što se većina Ostrvljana kladi da će evro nestati do kraja iduće godine. Opklade padaju i na prvu zemlju koja će napustiti zonu evra – a favorit je Grčka.

Njen državni dug je, ove godine, porastao na 30.000 evra po stanovniku. Poslanici grčkog parlamenta poslušali su premijera Lukasa Papademosa, da takvo stanje mora da se prekine, i usvojili državni budžet za iduću godinu. Glas za štednju dalo je 258 od 300 parlamentaraca.

Italijanski premijer Mario Monti kaže da se njegova zemlja plaši da ne doživi sudbinu Grčke i poziva poslanike da usvoje njegov paket mera za izlazak zemlje iz krize. Monti, međutim, nije imao mnogo reči utehe za svoje sunarodnike, najavivši da Italija možda neće moći da isplaćuje državne zarade i penzije.